Večeras je bila godišnja redovna skupština Monteparadisa i imamo dva nova predstavnika udruge: Denija i Louisa. Eto, primopredaja funkcije. 2007. smo mi predali, 2021. predali su dalje Pero i Anel. Sve bez prenemaganja i izmišljanja, sve ekipa koja već duže vrijeme radi u kolektivu, imaju bendove, znaju ljude, znaju rupe u kojima se svira, znaju koliko su tvrdi podovi za spavanje ili za nespavanje nakon koncerata... Pravi paradizovci.
Bilo nas je svih generacija na skupštini (da, nosile su se maske), od mlađih (2000. i mlađe) do 1969., ako se dobro sjećam. To je to, druge godine slavimo 30 godina, 'ko živ 'ko mrtav, sve ide dalje. I kad nema ima i kad ne ide ide :)
Da ne glumim lažnu skromnost, prije par godina sam u Uljaniku popričao s mlađima, rekao im da imaju prostor na raspolaganju i eto, neka konačno preuzmu sve. Mislim, ja sam im rekao, ostali su već radili, mašina je stalno u pogonu, svi popunjavaju rupe i podmazuju mehanizam. A ne znam, možda sam patetičan, ali jako mi je drago za sve to skupa. Nešto što smo počeli kao klinci i dalje se vrti, i dalje je svježe, nismo nametali nikome ništa, centralna spika je uvijek ista, mjuza evolvira, ekipa se nadopunjuje... Nismo ona udruga gdje vlada jedna dinastija ili samo jedan faraon zauvijek i koja je paravan za privatni business. Ispada da se preseravam, ali sve je izgrađeno na dobrim temeljima, svi ostali katovi se lako nadograđuju i nadovezuju. Ne treba nam apotekizaicja. (nadam se da neću ureknut :))
